Planinarsko-biciklističko sportsko udruženje "Šarena bukva" Radalj, Mali Zvornik: ПЛАНИНАРСКО-БИЦИКЛИСТИЧКА АКЦИЈА 4. јун 2017. године

Најмлађи (6) и настарији (80) учесници марша

Планинарко-бицилистчка акција у Доњој Трешњици, 4. јуна 2017. године окупила је око две стотине учесника и мештана.

Како је најављено претходних дана, велика акција планинара и бициклиста је реализована је у потпуности.

Нешто вше од 40 бициклиста у организаији Планинско бициклистичког удружња „БицикЛО“, из Лознице, кренуло је са Радаљског језера у 10:00 часова. Путовали су према плану до Шарене букве, Чавчића, а потом низ Гајиће спустили се до Доње Трешњице где су се појавили око 14:00 часова. Једом учеснику из Осечине било је мука, те је из Доње трешњице отишао кући аутомобилом.

Планинари су се окупили у Доњој Трешњици код школе до 9:30 часова:

Планинарско-еколошко удружење „Корак“, Зворник, БиХ, – 30 учесника;
Планинарско друштво „Младост“ Зворник, БиХ, – 10 учесника;
Планинарски клуб „Гучево“, Лозница – 15 учесника;
Планинско бициклистичко удружње „БицикЛО“, Лозница, – 15 учесника;
Планинарско-бициклистичо спортско удружење „Шарена буква“, Радаљ – 40 учесника.

Захваљуемо се члановима група „Светла Србије“, као и ОШ „Милш Гајић“, Амајић.

Посебно смо поноснина чињеницу да је међу планинарима било доста ученика ОШ „Милш Гајић“, Амајић, три лозничке основне школе као и средње школе у Зворнику.

Припрему за марш извшио је Предраг Спасојевћ читељ у сенци липе старе 80 година где је упознао учеснике да се налае пред школом старом 171 годину (1864), у селу у коме је црква подигнута 1850. године, прва школска библиотека формирана 1872. године.

Марш је започео на време. Подршку маршу, као учесници, пружили су председник општине Мали Зворник, Зоран Јевтић, и потпредседник Милош Радојчић.

Планинари су кренули према Спасеновићима где су скренули ка Горњем Амајићу. Приликом одмора учитељ Предраг Спасојевић објаснио је како су настали називи брда Соколине и Збир, и испричао легенду о пећини Радашници. Такође напоменуто је да постоји жеља да се река Борања додатно пориби поточном пастрмком и да се формира пастрмски ревир за лов ове рибе вештачким мамцима уз режим улови – пусти.

Пауза је направљена код репетитора у селу Читлук. Одатле се учесници одведени до видиковца. На видиковцу је испричано о остацима турских топонима у овом делу Србије: порекло имена села Аамјић и Читлук, затим Османово брдо, као и локалитети у Радаљу – Шаиновац, Салин поток, Алибеговац и слично. Испричано је о припајању ове територија Србији 1866. године, као и Сакара и Малог Зворника 1879. године.

Пут је настављен према локалитету Пољане. Једна деоница била је поприлично зарасла, али је успешно савладана. Са локалитета пољане вратили смо се до Османовог брда и спустили према Пајићима јер је било много изваљеног дрвећа.

Доалазак пред школу био је око 14:00 часова, како је и планирано. Дужина стазе била је 10,2 километра.

Код школе сви учесници марша, бициклисти и гости и посетиоци послужени су пасуљем који је скуван у две ораније, пројом, питама и колачима. Комплетну храну спремили су родитељи ученика школе у Доњој Трешњици.

Учесници су слушали мутику са разгласа за који је био задужен Марко Перић. На репертоару су били, у првом делу, староградски стандарди, а у другом Deep Purple. Пред крај је одиграно и планинарско-бициклистичко коло.

После групног фотографисања потписан је Споразум о сарадњи нашег удружења са Планиарско-еколошким удружењем „Корак“ из Зворника.

Бициклисти су наставили пут подно планине Чавчић до села Планине, затим до Липовог брда и до Радаљског језера.

Догађај је завршен око 17:00 часова.

На овај начин наше удружење, у сарадњи са Планинско бициклистичким удружњем „БицикЛО“, Лозница, промовисало је сеоски туризам, природне лепоте наше општине, боравак и активности у природи уз велико учешће деце и младих. ПОносни смо на чињеницу да је било преко стотину учесника ван наше општине који су понели изванредне утиске. Са многим је већ направљен договор да поново дођу да планинаре са нама.

Најмлађи учесник марша имао је непуних шест година, а најстарији осамдесет!

Посебно се захваљујемо на помоћи и раду: