недеља, 16. јул 2017.

Камп, дан девети, 16. 7. 2017. године

Полако смо ушли у завршницу кампа. Деветог дана деца су мало дуже одморила. По обављеном доручку направљене су две радне групе.

Прву групу предводио је Атила Шабли. Извео је децу на терен, одржао им је предавање о лептировима. Истраживачи су, потом, уловили један број лептирова, јеланка и слично, затим то сортирали и препарирали.






Другу групу предводио је Филип Богуновић. Ова група имала је обуку у роњењу на ушћу реке Борање у Дрину.

На ушћу смо затекли рибочуварску службу, познатог риболовца Миодрага Ћирића и екипу са кракујевачког ПМФ-а коју је предводио проф. др Владица Симић, редовни професор. Истакнути професор је, на нашу молбу, одржао предавање истраживачима о послу који са екипом реализују испред Министарства за екологију са посебним освртом на рибљи фонд, промену екосистема која је направљена изградњом хидроелектране, о планктону у Зворничком језеру, рибљој стази и на који начин сви ти подаци користе кориснику рибљег подручја.





Рибочувари су дали инструкције рониоцима гдесе налазе већи примерци сомова јер је видљивост у овом делу језера била већа него у Сакару. Док су деца одрадила почетну ронилачку обуку са пет ронилаца, шести ронилац, Јован Петровски, је извршио зарањање према инструкцијама.

Близу места где је пре два дана уловљен сом од 37 килограма видео је знатно већи примерак ове рибе. Узводно од ушћа рекее Борање, према Читлуку, успео је да види сома који је, према његовим речима, дужине близу три метра. Видно задовољан својим успехом изразио је жаљење што фотографисање рибе није успело јер је сом подигао много муља приликом бежања. Успутно је видео неколико већих примерака клена.













По обављеном ручку уследело је лагано припремање за паковање кампа. Истраживачи би требало ујутру, по устајању да спакују ствари у аутобус који ће око поноћи приспети у Доњу Трешњицу.

Доста истраживача је изразило жаљење због завршетка кампа. Спријатељили су се са ученицима ОШ „Милош Гајић“ и са старијим мештанима Доње Трешњице. Кажу да су им прва два дана била мало тежа, али да су стекли неопходну кондицију и да су после све лакше поднели. Многи би желели да живе у нашем крају. Многе од њихових прича заливене су и сузама због предстојећег одласка.

Нема коментара:

Постави коментар